Da li ste ikada razgovarali sa Vašom biljkom? Ako jeste, onda znate da Vas ona sluša i razume. Ako niste, pokušajte za početak, poželite joj dobro jutro i nasmešite joj se. Ona to oseća i prija joj.

Aromatične začinske biljke

 

Začinske ili aromatične biljke, tzv "trave " poznate zbog svog ukusa i mirisa, još od Viktorijanske ere igraju važnu ulogu u govoru cveća. Tako, bosiljak označava ljubav; nana ili menta čistotu; ruzmarin sećanje; lavanda sreću; majoran radost; melisa očaranost; peršun poziv na slavlje, a žalfija vrlinu.

Mnoge od začinskih biljaka izgledaju lepo, pa zašto da nam ne ukrase prostor pre nego što ih upotrebimo i tako oplemenimo ukus nekog jela. Mogu se gajiti i u stanu i na terasi, ali se uvek sade u proleće. Ako imate seme, najbolje je da ga posejete u peskovitu podlogu, a kada biljka nikne i dostigne visinu 5-6 cm onda je treba presaditi u veću posudu. Naravno, uvek postoji rizik da seme neće nići, pa je zato bolje da na pijaci kupite već odrasle biljke koje se gaje prilično jednostavno. Treba im obezbediti dosta svetlosti i malo peskovitiju podlogu ( jedan deo zemlje sa 1/3 peska ), jer im smeta suvišna voda oko korena. Ne treba preterivati sa zalivanjem jer višak vode smanjuje aromatičnost listova. Da bi biljke zadržale lep izgled, potrebno je zakidati vrhove i potkresivati ih. Kada procvetaju, ako cvetovi nisu dekorativni, treba ih prstima otkinuti, zajedno sa vrhom grančice. Ako ih gajite na terasi ili u bašti, višegodišnje biljke preko zime treba zaštiti najlonom ili ih uneti u prostoriju.

Kada se koriste za jelo. važno je da se beru u jutarnjim časovima, kada je sunčano jer im je tada lišće bogatije eteričnim uljima, a samim tim su i mirisnije.

Začinske biljke mogu biti i lepa dekoracija na stolu, koja može da se  dopuni i rezanim cvećem. Tada je potrebno da među biljke postavite komade natopljenog sunđera, prethodno obavijenog celofanom, kako biste obezbedili "postolje" za rezane biljke.

Ako ste poželeli da u svojoj kuhinji gajite neku začinsku biljku evo nekoliko predloga:

Vaše biljčice možete da posadite u neku zidnu korpu, a između njih stavite šišarke i mahovinu ili nešto slično. Najbolje je ako sadite biljčice u već postojećim saksijama kako bi mogle lakše da se zamene ili uklone.

Ako ima mesta na Vašem kuhinjskom pultu možete napraviti konstrukciju od vrbovih grana. Pre nego što pričvrstite gornji deo konstrukcije, iskoristite stare, rasparene šoljice u koje ste posadili biljčice, a onda te šoljice nanizali kroz drške konstrukciju i na kraju sve zajedno pričvrstili. Ne zaboravite da svuda na dno staviti malo kamenčića radi drenaže.

Predlažemo vam neke vrste začinskog bilja  koje možete s lakoćom gajiti:

Bosiljak, Ocimum basilicum

Ima ga u raznim varijetetima - sa nabranim listovima, sa purpurnim listovima, đenovski intenzivne arome, patuljasti koji je visok tek oko 15 cm itd. Seje se u proleće u peskovitoj podlozi. Treba ga podrezati čim počne da cveta da se ne bi bespotrebno trošio. Upotrebljava se za dodatak mnogim jelima, sosovima, salatama, sam ili u kombinaciji sa drugim zelenišem. Kada ga seckate sirovog najbolje je da upotrebite oštre makaze, jer se nožem može oštetiti leteća srž koja mu i daje miris. Možete ga i osušiti i čuvati u hermetički zatvorenim teglicama.

Nana, Mentha viridis

Zeljasta, višegodišnja vrsta, ne poraste viša od 40 cm. Dobro uspeva u polusenci, u rastresitom zemljištu pomešanom sa 1/5 peska. Zaliva se često, ali sa malom količinom vode. Zelena menta se koristi kao dodatak sosovima, smesama za punjenje povrća ili za piletinu, za prženja i sveže barene salate. Naravno, možete od nje skuvati čaj ili napraviti ukusan liker.

Majčina dušica, Thymus vulgaris

Višegodišnja zimzelena biljka, koja zbog drvenastog stabla podseća na mali žbun, visok 20-30 cm. Prija joj sunce i ne treba je previše zalivati. Seje se u proleće. Najčešće se koristi kao dodatak raznim sosovima i jelima koja se dinstaju, daje miris divljači, supama i jelima od ribe. Čaj je takođe izuzetno prijatan, poboljšava apetit i leči manje prehlade.

 

Balkoni

 

Balkoni su ukras kuća postaju deo ulice i celog grada. Naročito ako su cvetno oplemenjeni. Vrsta bilja se bira prema položaju balkona, a boja cveća prema boji i izgledu kućnog zida. Iako su najpogodnije posude za gajenje cveća drvene (prethodno impregnirane), jednu od terasa opremili smo namenski pravljenim unikatnim posudama od keramike. Boja je neutralna i prirodna.

U većoj posudi pored seflere, fikusa i paprati lepo se uklopila fontana. Lako prilagođavanje i održavanje su nas opredelili za ovaj izbor biljaka. Isparenje vode iz fontane blagotvorno deluje na biljke jer one ne podnose suv vazduh.

Afrička ljubičica baršunastih ljubičastih cvetova svoje idealno stanište je pronašla u Teleflorinom rogu od unikatne keramike.





Bršljen kao oličenje trajnosti biljne snage se uklapa u neslućeno velikom broju cvetnih kombinacija. Mi biramo dve. U jednoj, malo manjoj posudi su žute matrgarete, a u drugoj, spatifilum sa neobičnim cvetom koji izgleda kao veliki beli list. I u ovoj kombinaciju su prisutne margarete zahvalne za održavanje i kao takve prisutne na balkonima od maja do septembra.

 

Kako oplemeniti prostor


Biljke koje unosimo u naš dom nam donose ono malo prirode i zelenila koje nam je tako neophodno. "Parče" zelenila donosi opuštanje i tako dobrodošao beg od dnevnih pritisaka i stresa. Vašoj omiljenoj biljci obezbedite sve što joj je potrebno i tako ćete sebi podariti miran kutak bilo u stanu ili kancelariji. Posmatrajući Vašu biljku naučite nekoliko osnovnih i  neophodnih stvari o njoj:

  • koliko količinski i koliko često je treba zalivati

  • vlaga u vazduhu je često vrlo bitan faktor za biljku, koliko i vlaga u zemljištu

  • koliko svetlosti joj je potrebno - malo ili mnogo može da se loše odrazi na njene listove i cvetove

  • veličina saksije - nekim biljkama treba manja posuda posto imaju manje razvijen korenov sistem, a nekim je potrebna veća posuda da bi mogle da normalno rastu i razvijaju se.

  • zemljište - nekim biljkama je potrebna određena mešavina zemljišta, mada većina može da se prilagodi mešavini koju kupujemo u kesicama

  • prehrana - svakako ce prijati dodatak pravih minerala i elemenata, pogotovo cvetajućim biljkama, ili onim kojima dugo nije promenjena ili dodata zemlja

  • bolesti - treba ih lečiti što ranije jer što duže čekamo biće gore

  • održavanje - uklanjanje oštećenih i osušenih ili trulih listova i cvetova da bi se sprečilo širenje.

Kada naučimo kako da našoj biljci obezbedimo optimalne uslove, ona će nas nagraditi svojom lepotom i mirom.

Ukoliko imate uslova i postavite Vašu biljku ili kompoziciju biljaka na samom ulasku u kuću ili stan, posetiocu ćete odmah izraziti dobrodošlicu. Ako imate kuću, to mogu biti biljke koje ćete zasaditi ispred ulaza ili ih smestiti pored vrata u nekom ćupu ili sl. U stanu, ako imate svetao hodnik, biljni aranžman može odmah na ulasku da dočeka posetioca.

 

 

Stil biljnih aranžmana može biti vrlo različit u zavisnosti od namene ili prilike ukoliko ga poklanjate. Dodatak mogu biti i rezano cveće, suvo cveće, dodaci iz prirode. Naravno, izbor posude je vrlo bitan za izgled aranžmana, jer je ona sastavni deo aranžmana i značajna za kompoziciju i ravnotežu.

 

 

 

 

Ukoliko Vam je potrebna dekoracija za sto, bilo svakodnevna ili za neku svečanu priliku, predlažemo da se opredelite za kombinaciju sa mini biljkama zasađenim u drvenoj posudi uz dodatak mahovine, kamenčića i neke grane ili panja.

 

Takvi aranžmani su pogodni i za poklon, a neke varijante biljnih aranžmana se često poklanjaju i muškarcima.

Biljke se mogu kombinovati i sa veštačkim cvećem, pogotovo ukoliko nemate uslova za cvetno dekorativne biljke. Naravno, treba odabrati što kvalitetnije varijante veštačkog cveća da bi bilo što harmoničnije.

 

 

 

Takođe, biljke se mogu aranžirati i sa suvim cvećem. Na primer ukoliko je biljka zasađena u nekoj jednostavnijoj posudi možete je obložiti klasjem žita i slamom ili osušenim cvetovima. Ponekad i obični buketić suve trave ili sl. može da promeni izgled biljke.

Naravno, najlepše je kada biljke kombinujemo sa rezanim cvećem i detaljima iz prirode, sto je sve popularnije, jer tako imamo i nešto što će ostati kada rezano cveće uvene.

 

 

Pazite da površina zemlje u saksijama bude rastresita, da bi se olakšao prolaz vode i disanje korena. Kada to temperatura dozvoli, možete da iznesete Vaše biljke na terasu. 
Ako je terasa suviše sunčana biljke možete zaštititi tendom ili rogozinom. Žardinjere na terasi možete popuniti sa geranijumima (muškatlama) ili nekim od rasada koga sve obilatije ima na pijacama. 
Želimo vam da što više vremena uživate u prirodi i da njome oplemenite vaš životni i radni prostor.

Spatifilum
Ovo je naša omiljena biljka i često je poklanjamo. Pre svega to je lepa, elegantna biljka, koja se lako uzgaja u sobnim uslovima. Poreklom je iz tropskih delova Amerike i Malezije, a ime potiče od specifičnog oblika cveta koji se sastoji od spatule (pravog cveta) i spatice - belog lista koji obavija cvast. Verovatno zbog tog zaštitničkog lista poklonjen spatifilum govori: ja ću te braniti.

Africka ljubicica
Poreklom je iz tropskih predela Afrike. Saintpaulia je dobila ime po svom pronalazaču, nemačkom baronu Valteru fon Sent Polu u Ekvatorijalnoj Africi. Poznate ljubičice sa Kilamandžara koristile su se za ukrašavanje svečane trpeze. Višegodišnja je biljka, dlakavih listića koji joj izbijaju direktno iz korena. Cvetovi su baršunasti, ljubičasti, roze,beli ili slezove boje. Cveta obično leti.

Traži svetlo mesto, ali ne na direktnom suncu. Smanjiti zalivanje zimi. Tokom celog leta mogu da budu na otvorenom, u senci, zaklonjene od vetra i jake kise.

Sanjati ljubičicu znači sreću u ljubavi i lep životni period.

Održavanje biljaka i cveća

Biljke i cveće zahtevaju negu i pažnju tokom cele godine i zato ćemo vam skrenuti pažnju na pojedine meseca kada vaše biljke zahtevaju malo više truda.

Mart
Mart je mesec kad možete da sklonite sve zimske zaštite sa biljaka na Vašim balkonima. Biljčice koje su posejane u jesen ili zimu mogu da se presade u sandučiće ili saksije. Proverite kako su penjačice vezane i popravite potpore, ako ih je mraz oštetio.
Kada je reč o bašti ovo je prvi aktivni mesec u godini. Za sadnju ruža najpogodnije vreme. One treba da se sade u zemlju koja je bogata hranljivim materijama.
Ruža voli da je okružena cvećem koje joj nije nadređeno. U lepom skladu je sa lavandom, patuljastom žalfijom, pelenom, virkom. Ruže penjačice se dobro slažu sa plavim cvetovima klematisa. Jama u koju ćete saditi ružu mora da bude dovoljno duboka, vrat korena treba da bude oko 15mm ispod površine zemlje.

  April
U aprilu biljke u saksijama treba osvežiti sa malo nove zemlje, prethodno prekopati površinu zemlje da se ne bi stvarala kora koja otežava prolazak vode.
Dva puta nedeljno prskajte lišće vodom koja nije previše hladna, kontrolišite donje tanjiriće, da se u njima ne skuplja ustajala voda koja može da šteti korenju biljke.
Na balkonu, na sandučiće u koje su zasejane biljke, stavite mrežicu na koju je razapet štitnik od sunca koji treba da zaštiti najnežnije vrste. On je veoma lagan, obično od nekog plastičnog materijala i dovoljna su mu četiri štapića, zabodena u uglove sandučića, da ga drže.

Maj

U maju obratite pažnju da Vaše sobne saksije nikada ne stoje na promaji, čak ni kada je veoma toplo pošto im štete temperaturne razlike.Ali prijaće im umivanje prolećnom kišom. Kiša će im oprati listove i obogatiti ih kiseonikom. Baš u maju u Vašoj bašti mogu da se pojave mravi. Znaju da budu prava napast. Na lep način ćete im pokazati da nisu poželjni ako zasadite kadificu.

 Jun
Iako kaktusi i sukulenti zahtevaju manje nege i prehranjivanja ipak, jednom mesečno treba dodati malo malo đubriva za kaktuse. Mali je broj biljaka koje mogu da podnesu direktno sunce. Cvetajuće biljke više vole severoistok ili severozapad (da imaju puno svetlosti,ali da ne budu direktno izložene suncu). Cveće u sandučićima na balkonu zalivati svakodnevno a za vreme toplih i sunčanih dana i dva puta dnevno. Mirođija, bosiljak, peršun, krbuljica… i druge začinske biljke mogu da krase Vaš balkon i učine ga mirisnim.  

Jul
S obzirom da je jul, po pravilu, mesec visokih temperatura i malo padavina, zalivanje spada u najvažniju meru nege. Takođe može da se kosi travnjak ne previše nisko a ni često.

Da bi ruže neprestano cvetale, neophodno je zalivati ih, ređe ali obilno. Ne bi trebalo kvasiti listove da se ne bi pojavile bolesti.
Biljke na terasama, krovovima, prozorima treba zalivati dva puta dnevno, ujutru i uveče. Precvetale cvetove trebalo bi ukloniti da bi se formirali novi.

Jednom nedeljno prihranjivati biljke, a sobne jednom u 15 dana vodi za zalivanje treba dodati mineralno đubrivo.

Avgust

Cvetovi mnogih baštenskih biljka koje cvetaju upravo sada mogu se osušiti. Ne treba da budu prezreli, a sa stabljike se skidaju kada nisu vlažni. Biljke se okače da bi se osušile, najbolje na tavanu.
Nakon cvetanja kod ruža odrezati cvetove. Ruža se orezuje najmanje iznad prvog petolista, što garantuje cvetanje.

 

Septembar

Sobne biljke se više ne iznose na kišu, jer kišnica je previše hladna, pa može da naškodi lišću.
Sada se sade ljiljani koji cvetaju od juna do jula. Dubina na koju se sade zavisi od sorte i iznosi 8 do maksimalno 15 cm. Ljiljani vole blago senovito stanište. Sorte koje se gaje u našem podneblju, odnosno kojima pogoduje naša klima mogu godinama da ostanu u zemlji i da svake godine sve lepše cvetaju. U mnogim krajevima se kasno toplo leto naziva miholjskim ili babljim letom, a ono je karakteristično po svetlucavim tankim mrežama koje u ovo vreme mladi paukovi svuda pletu. Iako te životinjice naoko nisu lepe, u bašti se mogu smatrati korisnim, jer su prirodni neprijatelji štetočina. Osim toga, konstrukcija paukove mreže pravo je umetničko delo prirode i zadovoljstvo je posmatrati je. Iako začinske biljke više vole toplotu, ne znači da se zimi ne mogu gajiti. Posejte ih ili posadite u saksije ili sandučiće, koje ćete staviti na hladno,ali svetlo mesto gde ih mraz neće zahvatiti. Ruzmarin godinama može da se gaji u saksiji. Može da se gaji i u kuhinji ako se redovno zaliva.

 Oktobar

Jednogodišnje biljke koje su završile sa ciklusom cvetanja, izvucite iz saksija i u njih posadite gomolje višegodišnjih biljčica koje cvetaju u proleće. Počnite sa pokrivanjem donjih delova najosetljivijih biljaka (tresetom ili slamom). Manje otporne vrste stavite na najosunčaniji i najzaklonjeniji deo balkona. Sada se beru ukrasne tikvice i bundeve. One se ne koriste za ishranu nego za ukrašavanje terase ili prostorija u kući.

Kala cveta do oktobra. Sada ne treba više da se zaliva.

Zimski san kaktusa i debelolisnih biljaka počinje u jesen. Ne treba ih više zalivati, bar ne kao ranije, niti đubriti. Zimu treba da provedu na hladnom mestu, ali bez opasnosti od mraza. U toploj sobi ove biljke ne bi imale period mirovanja.

Novembar

Sobne biljke se manje zalivaju da ne bi došlo do truljenja i budjenja.
Da bi listovi dobili blistavi sjaj nabavite posebne sprejove za sjaj.Prilikom prskanja držati na udaljenosti od oko 30cm od biljke.

 Decembar

Za zalivanje i prskanje lišća koristi se voda koja je malo odstojala.

 

Сакупљач садржаја