Međunarodni dan žena, 8.mart

 

 Međunarodni dan žena je dan posvećen ženama i njihovim ekonomskim, političkim i društvenim ostvarenjima. Iniciran političkim događajem, raširio se u mnogim zemljama, a najpre širom Bivšeg Sovjeta.

    Početak obeležavanja osmog marta kao dana žena nije povezan sa samo jednim događajem, već sa čitavim nizom akcija i protesta koje su organizovale radnice tekstilnih i drugih industrija, boreći se za poboljšanje radnih uslova, povećanje plata i uopšte bolji položaj. Jedan takav protest održan je 8.marta 1857. u Njujorku . Protestantkinje su bile napadnute i rasterane od strane policije. Ove žene, osnovale su svoje prvo udruženje, istog meseca, dve godine kasnije. Iz godine u godinu, usledili su novi protesti na dan 8 marta. Posebno se istakao protest iz 1908, kada je 15 000 žena marširalo ulicama Njujorka, zahtevajući pravo glasa, kraće radno vreme i bolje plate. Druga Internacionala (organizacija socijalista i radničkih partija) je 1910. organizovala prvu međunarodnu žensku konferenciju u Kopenhagenu. Tada je proglašen Međunarodni dan žena (MDŽ), koji je predložila ugledna nemačka socijalistkinja Klara Cetkin, ipak datum ovog praznika nije bio objavljen. Sledeće, 1911. godine, ovaj dan je obeležilo više od milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Osmi mart je prihvaćen kao Međunarodni dan žena 1917. godine.

      Na Zapadu, MDŽ obeležavao se tokom 1910. i 1920, da bi pao u zaborav do 1970-ih, kada ga na videlo iznosi probuđeni feministički pokret. Na zalaganje Aleksandre Koleonte, Lenjin je ovaj dan proglasio državnim praznikom, a od 1965. godine, ovaj dan je u Rusiji neradan dan. U pojedinim proslavljanjima, dan je izgubio svoju političku notu i postao jednostavno, prilika da muškarci izraze svoju ljubav prema bliskim ženama, i tako u neku ruku sličan prazniku Majki u Americi i Danu zaljubljenih – prazniku koji sve više dobija globalni karakter. Na severnoj hemisferi, 8. mart se slavi kao prvi prolećni praznik, jer se tamo prvi dan marta uzima za početak proleća. U Italiji, na ovaj dan, muškarci ženama poklanjaju mimoze. Žute mimoze i čokolada su takođe dva najzastupljenija dara u Rusiji i Albaniji. U BiH, Brazilu, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Moldaviji, Makedoniji, Crnoj Gori, Poljskoj, Bugarskoj, Sloveniji i Srbijipreovladava odičaj da se ženi pokalnja cveće. Đaci, takođe spremaju poklon za svoje učiteljice. U zemljama kao što je Portugal ili Rumunija, običaj je da žene prave svoju samo žensku zabavu.U Poljskoj, na Međunarodni dan žena se organizuje marš feministkinja. Godine 2005. u Velikoj Britaniji, ovaj dan je proglašen za državni praznik u Velikoj Britaniji. Proslava Međunarodnog dana žena 4.marta 2007. je pokrenula je nasilje u Teheranu, kada je policija pretukla na hiljade okupljenih muškaraca i žena. 

      Praznik, potreba, vid borbe ili prilika da nekome poklonimo pažnju, ostaje da razmislimo... Društveni kontekst, političke okolnosti, stepen razvijenosti države, odnosi među polovima i odnosi moći, duboko su upleteni u obeležavanje Osmog marta. 


Katarina Pavićević