Opojni miris proleća

ImageU subotu 20.marta počelo je proleće. Priroda se budi, sanjivo drveće proteže svoje gole grane i pruža ih suncu da im poljupcem stvori pupoljak.

Jednu od mnogih čarolija prirode, naši preci objašnjavali su kao delo boginje proleća, Vesne. Vesnu su voleli mnogi slovenski narodi, jer njen lik povezivan je sa mladošću i smenjivanjem vladavine zime i smrti, oličenih u liku Morene. Vesna donosi zelena polja, cvetanje, prijatno vreme - pogodnije za život i rad. Ovako, Vesna je donosila radost u domove. Sloveni su slavili proleće koje pobeđuje zimu i predstavlja najavu letnjeg doba. Kako je proleće u narodu simbolizovalo početak lepog doba, kad priroda cveta, budi se, ponovo rađa i život se obnavlja, tako je i Vesna dobila ulogu kao boginja mladosti.    Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih božanstava i zato je bila među narodom omiljena. O toj činjenici svedoči i to da je naročito kod Srba često žensko ime Vesna. Ljudi su davali ćerkama to ime verujući da će njihove ćerke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno, poput proleća. Bila je lepa i moćna, oko sebe je širila opojne mirise. Pored lepote, pripisivana joj je i moć nad toplotom Sunca, bez koga ne bi moglo da dođe proleće. Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom, i Stribog, bog vetra i vazduha. Vesna je boginja pobednica. Ona pobeđuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Ovu pobedu je narod obeležavao u svojim običajima. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca.
    Praznici koja su u bili posvećeni Vesni su u hrišćansvu zadržani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci. Uvek dobar poklon za ovu priliku je cveće, a posebno ono aranžirano u vidu venčića! Uživajte prolećno!

 
Katarina Pavićević